Преузимање архивске грађе од њених стваралаца једна је од најважнијих функција сваког архива, а основну претпоставку њеног успешног обављања, поред стручног кадра, чини постојање довољног простора и његова адекватна опремљеност. Проблем простора за смештај грађе, са којим се Архив суочава од самог настанка, потреба да се после оснивања прикупи грађа за коју је надлежан, али и крупне промене деведесетих година прошлог века, утицали су на велике осцилације у количини примљене грађе током различитих година. Статистика показује да је до 2006. годишњи обим пријема грађе 9 пута превазилазио 1.000 метара. Јасно се издвајају два "удара" у пријему: 1955. године, када су примљена укупно 7.202 метра и 1992. године када је примљено 7.000 метара и када је, после распада СФРЈ, преузимањем грађе практично вршено њено физичко спасавање. За само четири године, у периоду 1990–1993, укупно је преузето 10.845 метара грађе.