 У Aрхиву Србије и Црне Горе 29. октобра 2008. године, у присуству бројних високих званица, амбасадора Руске Федерације, Јапана, Украјине, Ирана и Хрватске, представника научних, културних и других институција, отворена је изложба архивских докумената Југославија у међународним односима 1918-1992. На изложби је говорио Миладин Милошевић в.д. директора и господин Небојша Брадић, министар културе у влади Републике Србије, који је и отворио изложбу.
У свом обраћању господин Милошевић је нагласио "... Културно благо у виду архивских докумената које је у надлежности нашег Архива, пружа могућности, скоро безмерних сазнања о бројним питањима из историје југословенске државе. И не само ње. Обиље тема и стална жеља и потреба за новим сазнањима о нашој прошлости, само су неки од разлога, да се Архив појави пред стручном и широм јавношћу са новом изложбом архивских докумената. Овог пута определили смо се за тему из спољне политике под називом "Југославија у међународним односима 1918-1992." Временски оквир омеђен годином стварања југословенске државе и годином када је та држава отишла у историју.
Тема која ће због значаја и сложености, уверен сам, све више будити интерес код историчара – научних радника. Тим пре када имамо у виду чињеницу да у нашој историографији немамо целовито обрађену и написану историју спољне политике Југославије – било Краљевине, било Републике. Немамо такву историју ни за Краљевину Србију. Охрабрују пријављене теме и започета истраживања у нашем Архиву, управо на тему спољне политике Југославије. За очекивати је да наредне генерације историчара и других научних радника, ускоро подаре нашој јавности једну такву историју. Када кажем историчара – научних радника, теме не мислим да је то њихово ексклузивно право, већ из разлога што су они, пре свих позвани да кроз своју научност – поштујући научни метод и критичко мишљење – саопште истину о прошлости.
Архив са своје стране и преко оваквих изложби, доприноси ширењу одређених сазнања о прошлости. Аутори изложбе, историчари – архивисти Душан Јончић и др Гојко Маловић настојали су да у оквиру 22 целине са 302 документа, колико то једна оваква изложбена поставка дозвољава, покажу Југославију у међународним односима, тиме и њену дипломатију. Дипломатију коју је у нешто више од 73 године дугој историји југословенске државе, водило 23 личности у функцији министара иностраних послова. У Краљевини Југославији 12 у Републици 11 министара, уз напомену да је последњи министар иностраних послова у влади Краљевине Југославије, био и први министар иностраних послова у влади Демократске Федеративне Југославије. Краљевина Југославија имала је дипломатске односе са близу 40 држава – скоро свим европским и 8 ваневропских. СФРЈ је осамдесетих година, у време њеног лидерства у покрету несврстаних имала дипломатске односе са преко 130 држава. Краљевину СХС прва је признала Норвешка па САД, Грчка, Швајцарска, Чехословачка,...а последња држава која је признала био је СССР. Нову власт у Југославији након II светског рата, међу првима су признале СССР, Велика Британија, САД и Француска.
Ово су само неке од појединости које се односе на тему изложбе коју препоручујемо за за разгледање".
Министар културе у Влади Републике Србије господин Небојша Брадић, у свом обраћању осврнуо се на значај Архива наглашавајући неопходност да се реши његов статус и назив, питања која ће Министарство културе убрзо покренути ради њиховог решавања.
ФОТОГРАФИЈЕ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ У БЕОГРАДУ
Заинтересованој публици било је омогућено да током манифестације Ноћ музеја 2009 погледа изложбу Југославија у међународним односима 1918-1992. | 
