По доношењу одлуке о уједињењу у заједничку државу и конституисању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918, влада Стојана Протића је готово на самом почетку свога деловања донела одлуку о утврђивању државних симбола која су у наредних двадесетак година представљали југословенску државу.

Већ 9/22. децембра 1918. у Београду влада је закључила да се као државна застава Краљевства СХС установи тробојка са хоризонтално положеним бојама – горе модра (плава), у средини бела, а доле црвена.

Видовданским уставом из 1921, чланом 2, потврђене су боје државне заставе Краљевине СХС као плава, бела и црвена, у водоравном положају према усправном копљу. Поред те државне заставе постојале су и племенске заставе, српска: црвено-плаво-бела; хрватска: црвено-бело-плава; словеначка: бело-плаво-црвена.

После Другог светског рата, када је увођењем новог државног уређења, укидањем монархије и проглашењем Југославије за републику промењена структура југословенског друштва, дошло је и до измене државних симбола.

Уставом ФНРЈ од 1. фебруара 1946. државна застава је задржала боје заставе Краљевине Југославије са истим редоследом – плава, бела и црвена. Нова револуционарна власт, која се у току рата изборила за промену друштвеног система, унела је у средиште заставе црвену петокраку звезду, симбол под којим се у Другом светском рату борила против фашизма. Однос ширине и дужине заставе био је 1:2. Боје заставе су биле положене водоравно и свака боја је заузимала једну трећину простора ширине заставе. Петокрака звезда је била оивичена златном или жутом ивицом.

Изглед заставе се није мењао све до 90-их година када је дошло до сецесије појединих југословенских република. Тада је застава остала истих боја, с тим што је уклоњена петокрака звезда.