Одлуком Владе Републике Србије од 19. фебруара 2009. године основан је Архив Југославије, као установа у области културе. Службени гласник Републике Србије бр. 15. од 27. фебруара 2009.
Тиме је, уместо назива Архив Србије и Црне Горе који је носио од 2003. године, враћен његов стари назив – Архив Југославије. Делатност Архива Југославије остала је непромењена.

Иницијативу за оснивање Архива југословенске државе створене 1918. године и доношење закона којим би се регулисала надлежност и делатност дао је Одбор Државне архивe у Београду (сада Архив Србије) 1922. године. Припремe и рад на пројекту закона трајали су до 1935. године, али до доношења закона и оснивања Архива није дошло.

После Другог светског рата, 1950. године, донет је Општи закон о државним архивама. Овим законом основан је Архив под називом ДРЖАВНА АРХИВА ФНРЈ. Од тада је Архив неколико пута мењао име.

Непосредна примена савезних прописа и Општег закона о државним архивама била је од посебног значаја за систематско прикупљање архивске грађе. Државна архива ФНРЈ са седиштем у Београду радила је под надзором Савета за науку и културу Владе ФНРЈ, а од краја 1953. године као самостални савезни орган под називом ДРЖАВНИ АРХИВ ФНРЈ. Општи закон о државним архивама регулисао је не само оснивање Државног Архива ФНРЈ него и државних архива народних република и других архива у земљи. Законом о савезним органима управе из 1956. године Државни архив ФНРЈ добио је статус управне установе под надзором Секретаријата Савезног извршног већа за просвету и културу.

Савезна скупштина је 1964. године донeла Закон о Архиву Југославије. Од тада Архив носи назив Архив Југославије. Законом је прописано да Архив: евидентира, прикупља, сређује, обрађује, одржава, по потреби објављује и даје на коришћење архивску грађу.

Архивска грађа од посебног интереса је: архивска грађа централних државних органа, централних установа и централних органа друштвено-политичких и других организација Краљевине Југославије; архивска грађа органа федерације, организација основаних за вршење послова из надлежности федерације; савезних органа; друштвено-политичких и других организација, као и архивска грађа грађанско-правних лица и појединаца чија је делатност од општејугословенског значаја. По овом закону Архив Југославије имао је статус установе у области културе, а надзор над законитошћу рада имао је Савезни секретаријат за просвету и културу.

Нови закон о Архиву Југославије донет је 1973. године. У оквиру статусних питања, Закон је предвиђао да Архив Југославије има статус установе основане ради обављања послова од интереса за остваривање функција органа федерације. Надзор над законитошћу рада Архива Југославије обављао је Савезни секретаријат за правосуђе и општу управу. У погледу права и обавеза Архива у односу на архивску грађу, Закон је предвиђао да Архив: прикупља, чува, сређује, обрађује, одржава, објављује и даје на коришћење архивску грађу насталу у раду централних државних органа и установа, централних органа политичких партија и других организација и стручних и других удружења Краљевине Југославије; евидентира, одабира, прикупља, сређује, обрађује, одржава, чува, објављује и даје на коришћење архивску грађу која је настала у раду органа федерације и установа основаних ради вршења послова од интереса за остваривање функција органа федерације, као и централних органа друштвено-политичких и других организација и удружења грађана на нивоу федерације.

Законом о изменама и допунама Закона о Архиву Југославије, донетим 1976. године, прописано је да надзор над законитошћу рада Архива врши Савезни комитет за науку и културу.

Законом о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних организација, који је донела Скупштина СФРЈ 1978. године, Архив Југославије добио је статус савезне организације и ушао је у структуру савезне управе. Као савезни орган управе вршио је управне, стручне и друге послове из оквира права и дужности федерације, зависно од делокруга утврђеног Законом.

Скупштина СФРЈ је 1986. године донела Закон о архивској грађи федерације, који је прецизно и целовито регулисао статус Архива Југославије (као савезне организације) и питања: шта се сматра архивском грађом федерације; који субјекти стварају архивску грађу федерације; права и обавезе тих субјеката према архивској грађи; права и обавезе Архива Југославије према тим субјектима, укључујући и обавезу примене стручне методологије рада на архивској грађи водећи рачуна о дотадашњим властитим и светским искуствима и достигнућима у архивистичкој теорији и пракси.

Доношењем Устава Савезне Републике Југославије и Уставног закона за спровођење Устава СР Југославије 1992. године, према динамици утврђеној за усаглашавање прописа СФРЈ са Уставом СРЈ, марта 1998. донет је Закон о архивској грађи Савезне Републике Југославије[линк на Закон]. У складу са тим Законом и подзаконским прописима које је донела Савезна влада, Архив је наставио рад као организација савезне управе са надлежностима које су се у највећем делу базирале на дотадашњим прописима.

Савезна Република Југославија престала је да постоји фебруара 2003. када је основана Државна заједница Србија и Црна Гора. Према Закону о спровођењу Уставне повеље Државне заједнице Србија и Црна Гора од 4. фебруара 2003, Архив Југославије наставио је да обавља послове, до дефинисања коначног статуса, у складу савезним законом и другим савезним прописима којима је до тада регулисана његова делатност.

Промена назива у АРХИВ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ уследила је доношењем Закона о буџету Републике Србије за 2003. годину. Надлежности Архива Србије и Црне Горе регулисане су Уредбом о образовању министарстава, организација и служби Савета министара која је донета 10. јуна 2003. Према тој уредби Архив, као организација државне заједнице, обавља послове који се односе на: евидентирање, прикупљање, преузимање, сређивање, обраду, објављивање, изучавање, заштиту и коришћење архивске грађе и регистратурског материјала који настају радом стваралаца архивске грађе Србије и Црне Горе, а то су Скупштина Србије и Црне Горе, председник Србије и Црне Горе, Савет министара, Суд Србије и Црне Горе, министарства и други органи управе Савета министара, као и надзор над њиховим радом у погледу архивске грађе и регистратурског материјала којима располажу; архивску грађу и регистратурски материјал који су настали радом централних државних органа и организација, установа, других државних институција, политичких и других организација, заједница, удружења и других субјеката југословенске државе од њеног стварања 1918. до 2003. године; међународну сарадњу из архивистичке струке и послове везане за примену Споразума о питањима сукцесије, Анекс Д – Архиве, у погледу "Државне архиве СФРЈ".

Нестанком Државне заједнице Србија и Црна Гора  маја 2006, Република Србија је постала самостална држава и добила својство државе следбеника. Република Србија је на основу Уредбе о финансирању надлежности, које су са бивше државне заједнице прешле на Републику Србију, наставила да финансира надлежности Архива Србије и Црне Горе. Назив Архив Србије и Црне Горе, егзистирао је од 2003 до 19. фебруара 2009. године, када је Одлуком Владе Републике Србије основан Архив Југославије, као установа у области културе.