Arhiv Jugoslavije priredio je izložbu arhivskih dokumenata Prva konferencija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja, Beograd, 1961, povodom obeležavanja 60 godina od njenog održavanja. Izložba je plod saradnje sa Ministarstvom spoljnih poslova, kao i Ministarstvom za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Na otvaranju izložbe govorili su: dr Milan Terzić, direktor Arhiva Jugoslavije i Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, koji je ujedno i otvorio izložbu.
Prisutnima se, u svojstvu domaćina, prvo obratio direktor Arhiva Jugoslavije rekavši da Arhiv Jugoslavije nastavlja sa obeležavanjem važnih događaja iz naše istorije i da je sada reč o izložbi posvećenoj 60-godišnjici Prve konferencije nesvrstanih zemalja, održanoj u Beogradu 1-6. septembra 1961. godine. "Tada su se u Beogradu okupili državnici 25 zemalja Azije, Afrike, Evrope i Latinske Amerike ističući ciljeve pokreta nesvrstanih. Reč je o načelima koja imaju trajnu vrednost u međunarodnim odnosima: očuvanje mira i rešavanje problema razoružanja, kolonijalizma i ekonomskog razvoja. Ove ideje, trajne društvene vrednosti bile su razlog što je Arhiv Jugoslavije sa Nacionalnim arhivom Indonezije kod UNESKO-a pokrenuo nominaciju Beogradske konferencije u registar "Sećanja sveta".
Govoreći o bogatim fondovima dokumenata iz tog perioda koje Arhiv Jugoslavije poseduje i čiji je deo predstavljen na izložbenim panoima, Terzić je rekao da je ovo i priča o vremenu kada su Beograd, Srbija i Jugoslavija bili u centru pažnje između dva sukobljena sveta "hladnog rata", ili "vrućeg mira" - Istoka i Zapada, u okviru njihovog blokovskog razračunavanja. "Učesnici konferencije su dvojici vođa dve najveće svetske sile, SSSR-a i SAD-a, Nikiti Hruščovu i Džonu Kenediju, ukazali na ugroženi svetski mir i apelovali na njegovo očuvanje. Tada je Jugoslavija, sem političkih, ostvarila ekonomske, privredne, vojne, kulturne i druge benefite. Međutim, polazeći od dihotomnosti istorijske nauke, drugim rečima rečeno - ovaj period je sem lica imao i svoje naličje i istoričar ne može a da ne primeti: u Jugoslaviji je stvarano osećanje važnosti njene uloge u međunarodnim odnosima. To ju je odvajalo od realnosti i na drugoj strani, odlagalo rešavanje njene složene unutrašnje situacije koja nas je "sačekala" i kulminirala 90-ih godina prošlog veka. Tada se pokazalo da nije odolela izazovima vremena".
Svoje izlaganje g. Terzić je završio rečima: "Ovo je prilika da se podsetimo na važnost Beograda u međunarodnim odnosima, na ostvarena prijateljstva čiji se kontinuitet održao do danas i koji je vremenom prerastao u tradiciju, kao i na zajedničku prošlost jugoslovenskih naroda. Prilog tome je i izložba koju danas otvaramo".
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković izrazio je veliko zadovoljstvo što se obraća prisutnima na otvaranju izložbe, istakavši da je to svakako dobar uvod i najava konferencije kojom će se, 11. i 12. oktobra, obeležiti 60. godišnjica od prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu. "Ovde prikazani dokumenti, koje ćete moći da vidite u okviru izložbe, podsećaju nas na važne trenutke iz vremena kada je Pokret stupio na globalnu političku scenu. Začet u doba Hladnog rata, Pokret nesvrstanih doprineo je očuvanju mira i odbrani univerzalnih principa ugrađenih u Povelju Ujedinjenih nacija, a Prve konferencije Pokreta nesvrstanih sećamo se kao trenutka njegovog "rođenja", kada su potvrđeni principi mirne koegzistencije, uspostavljeni nekoliko godina ranije u Bandungu".
Naglasivši da je vreme koje je prethodilo Beogradskoj konferenciji obeleženo brojnim izazovima, kao što je bio sukob Istoka i Zapada, koji je rezultirao događajima poput podizanja Berlinskog zida i Kubanske krize, a da je vojnim intervencijama na afričkom i azijskom kontinentu međunarodni mir bio doveden u pitanje, šefovi država i vlada koji su se okupili na konferenciji u Beogradu videli su u politici "mirne koegzistencije" jedinu alternativu Hladnom ratu. "Oni su to shvatili kao napor čiji je cilj uklanjanje istorijskih nepravdi i kao put ka nezavisnom razvoju, jer su se zalagali za samoopredeljenje, nezavisnost, slobodan izbor sopstvenog puta ekonomskog, kulturnog i društvenog razvoja, insistirajući na odgovornom i konstruktivnom pristupu globalnoj politici.
Odluke donete u Beogradu nesumnjivo su pokazale da ideja koja je okupila predsednike i premijere zemalja koje nisu povezane ni sa jednim blokom predstavlja koncept koji je alternativa blokovima i blokovskoj podeli sveta. Na Beogradskoj konferenciji usvojeni su sledeći dokumenti: Deklaracija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja i Izjava o ratnoj opasnosti i Apel za mir.
Šezdeset godina kasnije, kada se svet suočava sa brojnim političkim, ekonomskim, društvenim i drugim izazovima, ideje mira, solidarnosti, poštovanja jednakosti i suvereniteta, na kojima se Pokret zasniva, i dalje su aktuelne. Nesvrstane zemlje i dalje imaju mnogo zajedničkog, što se ogleda u njihovoj hrabrosti, dostojanstvu, altruizmu i težnji ka slobodnom i mirnom razvoju. Srbija je uvek bila i ostaće iskreni partner svima koji su spremni da dele odgovornost u izgradnji stabilnijeg, pravednijeg i prosperitetnijeg sveta".
Završivši svoje izlaganje g. Selaković je proglasio izložbu otvorenom, a predstavnici diplomatskog kora, naučnog i kulturnog miljea naše prestonice, kolege iz struke, razgledale su postavku sastavljenu od 253 dokumenta sa fotografijama, kojima se prikazuju istorijat nastanka pokreta nesvrstanosti, pripreme koje su prethodile Konferenciji, rad Konferencije, kao i događaji koji su se odigrali neposredno po završetku Konferencije.

Izložba će za posetioce biti dostupna do 23. oktobra 2021. godine.

FOTOGRAFIJE SA OTVARANjA IZLOŽBE U BEOGRADU