Извештај инфектолога др Миомира Кецмановића о студијском боравку у Индији 1970. године

У фондовима из домена здравства и социјалне политике социјалистичке Југославије можемо пратити развој заразних болести у Југославији и мере које је држава предузимала за њихово сузбијање, ерадикацију и елиминацију. Многобројне анализе и прегледи из шездесетих година 20. века указују нам које су све болести биле проблем и против којих су се предузимале посебне мере. Поред здравствених мера, лечења и вакцинације, предузимане су и озбиљне мере санитарне контроле. Превентивно, у Југославији су спровођене строге санитарне мере на граници (карантини), посебно по питању имунизације путника на ходочашће у Саудијску Арабију, због опасности од импортовања колере или вариоле тим путем у земљу.
Савезни савет за здравство и социјалну политику (1967-1971) и Савезни завод за здравствену заштиту су правили анализе заразних болести на годишњем нивоу и програм мера које треба да се спроводе у случају појаве тих болести код нас. Одређена је и референтна лабораторија за узорке (Торлак). Такође је била важна размена знања и искустава о заразним болестима на међународном нивоу. Сарадња у здравству посебно је била развијена са земљама Варшавског уговора и са тзв. земљама у развоју. Југославија је била укључена у Светску здравствену организацију (СЗО) и многе друге међународне организације. Једна од важних земаља са којима је Југославија сарађивала била је и Индија.
Од почетка 60-тих година, као стипендисти СЗО, југословенски епидемиолози и инфектолози су боравили у Индији, где је од 1963. постојао програм ерадикације (искорењивања) ендемске болести Вариоле (Велике богиње) и обавезна вакцинација. Један од њих је био и др Миомир Кецмановић (1921-1996), истакнути српски и југословенски лекар, инфектолог, дугогодишњи редовни професор Медицинског факултета у Београду, запослен на Клиници за тропске и инфективне болести. Почетком 1970. године био је на студијском боравку у Индији, где је имао непосредан увид у бројне случајеве разних заразних болести, пре свега великих богиња. Његово искуство се показало као изузетно драгоцено, када је у Југославији марта 1972. године избила епидемија великих богиња, радећи непосредно на терену, односно жаришту епидемије, на Косову и Метохији. Крајем исте године на научном скупу посвећеном епидемији, професор Кецмановић и његов колега др Шуваковић, који је такође боравио у Индији 1963, имали су реферате о клиничком лечењу вариоле. Др Кецмановић био је и члан Међународног удружења инфектолога.
Напомена: Извештај је куцан на писаћој машини, вероватно од стране самог аутора. Има неколико исправки, које је аутор сам кориговао, али су му неке промакле, као што су: на 4. страни налази се очигледна штампарска грешка када је у питању датирање: „1960“ треба 1969., а „1979“ треба 1970.

Припремила: Лидија Опојевлић Хофман архивски саветник - руководилац Одељења