ЛЕКСИКОН ЈУГОСЛАВИЈЕ
Личности
Од стварања заједничке југословенске државе, 1. децембра 1918, до јуна 2006, када је после референдума у Црној Гори престала да постоји Државна заједница, на месту председника владе смениле су се 33 личности. За то време створено је и распуштено чак 65 кабинета. Од тога, 38 влада је било заступљено у периоду Краљевине СХС / Југославије (до 27-мартовског пуча 1941. године), 7 за време избеглиштва у Лондону (закључно са последњом Шубашићевом владом, до 5. марта 1945. године), 14 у епоси социјалистичке Југославије (ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ) и 7 влада од формирања Савезне Републике Југославије, као и Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Зависно од епохе и друштвено-политичких околности владе су, као и њихови први министри, носиле различите називе. Најпре је, у периоду постојања Краљевине СХС /Југославије, влада била Министарски савет, а њен премијер председник Министарског савета. Тај је термин остао у употреби и краће време по успостављању социјалистичког система власти. Уставом од 1946. године предвиђен је назив Влада ФНРЈ и председник Владе ФНРЈ. Уставом из 1953. године влада је преименована у Савезно извршно веће, а председник Републике је фигурирао као председник Савезног извршног већа. Тек 30. јуна 1963. године Савезно извршно веће је, након уставних промена и доношења Одлуке о избору Савезног извршног већа, добило свог председника. Након распада југословенске федерације и формирања СРЈ, од 1992. године југословенска влада добија назив Савезна влада, а њен први министар председник Савезне владе. Последња промена настала је 4. фебруара 2003. када је усвојена и проглашена Уставна повеља Државне заједнице Србије и Црне Горе и када је изабран њен председник.
Истовремено постојало је више колоквијалних назива за највиши извршни орган државне власти и њеног председника, међу којима се у архивској грађи и литератури највише срећу: Краљевска Влада, Југословенска Краљевска Влада, (у доба Краљевине СХС / Југославије), Краљевска влада – Лондон, Емигрантска влада, Избегличка влада у Лондону (током егзила), Федерална влада, Савезна влада (у време социјалистичке Југославије, СРЈ и Државне заједнице).
На овом месту излажемо списак свих југословенских председника влада, са периодима у којима су обављали своје функције, и њихове фотографије са основним биографским подацима. Изложене фотографије налазе се у поседу Архива (збирке фотографија и публикације), сем неколико које се налазе у приватним збиркама.
Стојан Протић
(Крушевац, 16.01.1857. –
Београд, 28.10.1923.)
Период деловања владе:
- 20.12.1918. - 16.08.1919;
- 19.02.1920. - 17.05.1920.
Љубомир Давидовић
(Влашко Поље, 24.12.1863. –
Београд, 19.02.1940.)
Период деловања владе:
- 16.08.1919. - 19.02.1920;
- 27.07.1924. - 06.11.1924.
Број мандата председника:
- три
др Миленко Р. Веснић
(Дуниште, Рашка, 13.02.1863. –
Париз, 28.05.1921.)
Период деловања владе:
- 17.05.1920. - 01.01.1921.
Број мандата председника:
- два
Никола Пашић
(Зајечар, 19.12.1845. –
Београд, 10.12.1926.)
Период деловања владе:
- 01.01.1921. - 27.07.1924;
- 06.11.1924. - 08.04.1926.
Број мандата председника:
- десет
Никола T. Узуновић
(Ниш, 03.05.1873. –
Београд, 19.07.1954.)
Период деловања владе:
- 08.04.1926. - 17.04.1927;
- 27.01.1934. - 20.12.1934.
Број мандата председника:
- седам
Велимир-Веља Вукићевић
(село Опарић, 11.07.1871. –
Београд, 27.11.1930.)
Период деловања владе:
- 17.04.1927. - 27.07.1928.
Број мандата председника:
- два
др Антон Корошец
(Бисерјани, 12.05.1872. –
Београд, 14.12.1940.)
Период деловања владе:
-27.07.1928. - 06.01.1929
ген. Петар Живковић
(Неготин, 05.02.1879. –
Париз, 03.02.1947.)
Период деловања владе:
- 06.01.1929. - 04.04.1932.
Број мандата председника:
- три
др Војислав Маринковић
(Београд, 13.05.1876. –
Београд, 18.09.1935.)
Период деловања владе:
- 04.04.1932. - 03.07.1932.
др Милан Сршкић
(Београд, 03.02.1880. –
Београд, 12.04.1937.)
Период деловања владе:
- 03.07.1932. - 27.01.1934
Број мандата председника:
- два
Богуљуб Јевтић
(Крагујевац, 24.12.1887. –
Париз, 1967.)
Период деловања владе:
- 21.12.1934. - 24.06.1935.
др Милан Стојадиновић
(Чачак, 04.08.1888. –
Буенос Аjрес, 24.10.1961.)
Период деловања владе:
- 24.06.1935. - 05.02.1939.
Број мандата председника:
- два
Драгиша Цветковић
(Ниш, 15.01.1893. –
Париз, 18.02.1969.)
Период деловања владе:
- 05.02.1939. - 27.03.1941.
Број мандата председника:
- два
ген. Душан Симовић
(Крагујевац, 09.11.1882. -
Београд, 26.08.1962.)
Период деловања владе:
- 27.03.1941 - 11.01.1942.
др Слободан Јовановић
(Нови Сад, 03.12.1869. -
Лондон, 12.12.1958.)
Период деловања владе:
- 11.01.1942. - 26.06.1943.
Број мандата председника:
- два
Милош Трифуновић
(Ужице, 30.10.1871. -
Београд, 21.02.1957.)
Период деловања владе:
- 26.06.1943. - 10.08.1943.
др Божидар Пурић
(Београд, 19.02.1891. –
Чикаго, 28.10.1977.)
Период деловања владе:
- 10.08.1943. - 01.06.1944.
др Иван Шубашић
(Вукова Горица код Карловца, 07.05.1892. –
Загреб, 22.03.1955.)
Период деловања владе:
- 01.06.1944. - 05.03.1945.
Број мандата председника:
- два
Јосип Броз Тито
(Кумровец, 07.05.1892. –
Љубљана, 04.05.1980.)
Период деловања владе:
- 07.03.1945. - 30.06.1963.
Број мандата председника:
- четири
Петар Стамболић
(Брозова, Ивањица, 12.07.1912. –
Београд, 21.09.2007.)
Период деловања владе:
- 30.06.1963. - 19.05.1967.
Мика Шпиљак
(Одра, Сисак, 28.11.1916. -
Загреб, 18.05.2007. )
Период деловања владе:
- 19.05.1967. - 18.05.1969.
Митја Рибичич
(Трст, 19.05.1919. - Љубљана, 28.11.2013. )
Период деловања владе:
- 18.05.1969. - 30.07.1971.
Џемал Биједић
(Мостар, 22.04.1917. –
Инач код Крешева, 18.01.1977.)
Период деловања владе:
- 30.07.1971. - 18.01.1977.
Број мандата председника:
- два
Веселин Ђурановић
(Мартинићи, Даниловград, 17.05.1925. –
Подгорица, 30.08.1997.)
Период деловања владе:
- 15.03.1977. - 16.05.1982.
Број мандата председника:
- два
Милка Планинц
(Дрниш, 21.11.1924. - Загреб, 07.10.2010. )
Период деловања владе:
- 16.05.1982. - 16.05.1986
Бранко Микулић
(Подграђе, Горњи Вакуф, 10.06.1928. -
Сарајево, 12.04.1994.)
Период деловања владе:
- 16.05.1986. - 16.03.1989.
Анте Марковић
(Коњиц, 25.11.1924. - Загреб, 28.11.2011.)
Период деловања владе:
- 16.03.1989. - 14.07.1992.
Милан Панић
(Београд, 20.12.1929.)
Период деловања владе:
- 14.07.1992. - 02.03.1993.
др Радоје Контић
(Старшевина код Никшића, 31.05.1937.)
Период деловања владе:
- 02.03.1993. - 20.05.1998.
Број мандата председника:
- два
мр Момир Булатовић
(Подгорица, 21.09.1956. - Раћи, 30.06.2019.)
Период деловања владе:
- 20.05.1998. - 04.11.2000.
Зоран Жижић
(Подгорица, 04.03.1951. - Подгорица, 04.01.2013.)
Период деловања владе:
- 04.11.2000. - 24.07.2001.
Драгиша Пешић
(Даниловград, 08.08.1954. - Подгорица, 08.09.2016.)
Период деловања владе:
- 24.07.2001. - 07.03.2003.
Светозар Маровић
(Котор, 31.03.1955. )
Период деловања владе:
- 07.03.2003. - 03.06.2006.
Текст припремио: Драгош Петровић
Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), формирано је као колективни највиши врховни орган за руковођење у СФРЈ. Ово тело је створено да после смрти председника Јосипа Броза Тита буде колективни шеф државе. Председништво је формирано 30. јуна 1971 . на основу донетих амандмана на Устав СФРЈ из 1963, а установљено новим Уставом од 1974. године. Рад Председништва је дефинисан доношењем Устава СФРЈ из 1974. године. Председништво се састојало у периоду од 1971. до 1974. од 23 члана, по 3 из сваке републике, по 2 из сваке покрајине и председника државе Јосипа Броза Тита. Јосип Броз Тито је Уставом из 1974. именован за доживотног председника Републике и налазио се на месту председника Председништва СФРЈ. Уставом је предвиђено да Председништво СФРЈ има 9 чланова, свака република и покрајина по једног члана, као и председник СКЈ. Чланови Председништва бирани су на пет година и нису могли бити бирани више од два мандата узастопно.
Председништво СФРЈ је 4. маја 1980, када је умро Јосип Броз Тито, званично преузело руковођење земљом. Први Председник Председништва постао је Лазар Колишевски, дотадашњи подпредседник. После смрти Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ од 4. маја 1980. до званичног распада СФРЈ 27. априла 1992, председник Председништва је биран на годину дана, ротирајући се сваке године са чланом Председништва из друге федералне јединице, са унапред утврђеним редоследом, тако да је председника Председништва наслеђивао његов подпредседник. Председништво СФРЈ тада су сачињавали по један члан из сваке републике и покрајине, као и председник Председништва ЦК СКЈ. Уставним амандманима из 1988, ЦК СКЈ је изгубио свог члана у председништву и од тада је до 1992. Председништво сачињавало 8 чланова, по један из сваке републике и покрајине. У време одвајања појединих Република из састава СФРЈ, Председништво је спало на шест и потом на четири члана. Коначно је 1992. формално престало да постоји формирањем Савезне Републике Југославије.
Кроз Председништво СФРЈ, од 1971. до 1992, прошло је око 60 личности, а међу њима је била само једна жена, Ида Сабо PDF. Чланове Председништва бирале су републичке, односно покрајинске скупштине, а њихов избор је потврђивала Савезна скупштина.
У време од 1971. до 1980, у Председништво је аутоматски делегиран за члана председник републике Јосип Броз Тито, који је уједно и обављао функцију председника Председништва СФРЈ. После његове смрти, од 1980. до 1988, председник Председништва ЦК СКЈ аутоматски је постајао члан Председништва СФРЈ.
Након Јосипа Броза Тита, функцију председника Председништва СФРЈ је обављало укупно 15 политичара, по 2 представника из сваке федералне јединице и аутономних покрајина, сем из Аутономне Покрајине Војводине која је имала само једног представника.
Председници Председништва били су:| ИМЕ И ПРЕЗИМЕ | ФЕДЕРАЛНА ЈЕДИНИЦА | ПРЕДСЕДНИК ПРЕДСЕДНИШТВА |
|---|---|---|
| Лазар Колишевски | СР Македонија | 04.05.1980. – 14.05.1980. |
| Цвијетин Мијатовић | СР Босна и Херцеговина | 15.05.1980. – 14.05.1981. |
| Сергеј Крајгер | СР Словенија | 15.05.1981. – 14.05.1982. |
| Петар Стамболић | СР Србија | 15.05.1982. – 14.05.1983. |
| Мика Шпиљак | СР Хрватска | 15.05.1983. – 14.05.1984. |
| Веселин Ђурановић | СР Црна Гора | 15.05.1984. – 14.05.1985. |
| Радован Влајковић | САП Војводина | 15.05.1985. – 14.05.1986. |
| Синан Хасани | САП Косово | 15.05.1986. – 14.05.1987. |
| Лазар Мојсов | СР Македонија | 15.05.1987. – 14.05.1988. |
| Раиф Диздаревић | СР Босна и Херцеговина | 15.05.1988. – 14.05.1989. |
| Јанез Дрновшек | СР Словенија | 15.05.1989. – 14.05.1990. |
| Борисав Јовић | СР Србија | 15.05.1990. – 14.05.1991. |
| Сејдо Бајрамовић (в. д.) | АП Косово и Метохија | 15.05.1991. – 29.06.1991. |
| Стјепан Месић | СР Хрватска | 30.06.1991. – 03.10.1991. (формално је дао оставку 5. децембра 1991.). |
Период после тога назван је као „крње Председништво“ које је наставило да ради са преосталим члановима Председништва и да врши дужност привременог колективног шефа државе до званичног ступања на дужност Председника Савезне Републике Југославије. Председник „крњег Председништва“ био је Бранко Костић, подпредседник Председништва СФРЈ, из СР Црне Горе, од 3. октобра 1991. до 15. јуна 1992. године.
Проглашењем Савезне Републике Југославије априла 1992. и избором Добрице Ћосића за Председника СРЈ престао је рад Председништва СФРЈ.
Лазар Колишевски
(Свети Николе, 12.02.1914. –
Скопље, 06.07.2000.)
учесник Другог светског рата,
председник владе НР Македоније,
председник Председништва СФРЈ
Цвијетин Мијатовић
(Лопаре, Тузлa, 08.01.1913. –
Београд, 15.11.1993.)
учесник Другог светског рата,
народни посланик, амбасадор
председник Председништва СФРЈ
Сергеј Крајгер
(Постојна, 30. 05. 1914. –
Љубљана, 18. 01. 2001.)
учесник Другог светског рата,
доктор, народни посланик,
председник Народне скупштине СР Словеније,
председник Председништва СФРЈ
Петар Стамболић
(Брезова, Ивањицa, 12.07.1912. –
Београд, 21.09.2007.)
учесник Другог светског рата,
председник СИВ-а,
председник Председништва СФРЈ
Мика Шпиљак
(Одра, Сисак, 28.11.1916. -
Загреб, 25.05.2007. )
учесник Другог светског рата,
премијер СР Хрватске,
премијер Југославије,
председник Председништва СФРЈ
Веселин Ђурановић
(Доњи Мартинићи, Даниловград, 17.05.1925 –
Подгорица, 30.08.1997)
учесник Другог светског рата,
учитељ, председник СИВ-a,
председник Председништва СФРЈ
Радован Влајковић
(Буђановци, Румa, 08.11.1924. –
Нови Сад, 12.11.2001.)
учесник Другог светског рата
народни посланик
председник Народне скупштине АП Војводине
председник Председништва САП Војводине
председник Председништва СФРЈ
Синан Хасани
(Пожарање, Витина, 14. 05.1922. –
Београд, 28.08.2010.)
писац , дипломата
председник Председништва СФРЈ
Др Лазар Мојсов
(Неготино, Велес, 19.12.1920. –
Београд, 25.08.2011.)
учесник Другог светског рата,
народни посланик, дипломата,
председник Председништва СКЈ,
председник Председништва СФРЈ
Раиф Диздаревић
(Фојница, 09.12.1926)
учесник Другог светског рата,
председник Народне скупштине СФРЈ,
председник Председништва СФРЈ
Јанез Дрновшек
(Цеље, 17.05.1950 –
Заплана, 23.02.2008)
председник Председништва СФРЈ,
премијер и председник Републике Словеније
Борисав Јовић
(Никшић, 19.10.1928. –
13.09.2021.)
економиста,
председник Председништва СФРЈ,
председник СПС
Сејдо Бајрамовић
(1927 - 1993)
Стјепан „Стипе“ Месић
(Ораховица, 24.12.1934.)
правник,
председник Председништва СФРЈ,
председник владе,
председник Сабора и председник Републике Хрватске
Бранко Костић
(Рваши, Цетињe, 28. 08. 1939. –
Подгорица, 20. 08. 2020.)
економиста
Чланови Председништва изабрани после 1988. били су Јанез Дрновшек из Словеније, Борисав Јовић из Србије, Ненад Бућин из Црне Горе, Стипе Шувар из Хрватске, Богић Богићевић из Босне и Херцеговине, Васил Тупурковски из Македоније, Драгутин Зеленовић из Војводине, а Риза Сапунџију са Косова и Метохије. Међутим убрзо су дошли захтеви појединих република да се направе измене и Хрватска је после вишестраначких избора у Сабору августа 1990. опозвала Стипу Шувара и заменила га Стјепаном Месићем, Црна Гора Ненада Бућина са Бранком Костићем, Војводина Драгутина Зеленовића са Југославом Костићем, a Косово и Метохију Ризу Сапунџију са Сејдом Бајрамовићем. У Председништво СФРЈ више нису упућиване најспособније личности из република, већ су у највише државно тело председници република слали другоразредне личности. До тада се руковођење Југославијом вршило из Председништва СФРЈ, а сада се дезинтегрисало на осам места.
Текст припремио: Драгош Петровић