Зграда Архива Југославије изграђена је као задужбина на иницијативу и уз новчану подршку краља Александра I
Карађорђевића, а по пројекту архитекте Војина Петровића. Грађена нешто више од две године, од 5. јула 1931.
до 15. јула 1933, ова троспратница обликована у стилу академизма, корисне површине око 8.000 квадратних
метара, са главном фасадом окренутом према Топчидерској звезди, првобитно је имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих
школа. Према записима ученика школе,
у дворишту се налазила биста краља Александра.
Зграда је кратко време служила почетној намени. Већ почетком Другог светског рата, у њу су се уселили
Гестапо и немачка војна команда, а од ослобођења до 1953. године коришћена је за смештај полазника политичке
школе и извођење наставе.
После тога зграду је преузело и до 1970. године користило Савезно министарство за унутрашње послове.
У
почетку је ту био смештен Школски центар унутрашњих послова, а касније и део Дома радника унутрашњих послова
"Пане Ђукић". Одлуку да се зграда додели на коришћење Архиву донело је Савезно извршно веће
на седници одржаној 19. марта 1969.
У дворишту Архива, према главном улазу, налази се биста краља Александра I, постављена 2003. године. На постаменту, израђеном од беловодског пешчара, изливени су краљево име и презиме, године рођења и погибије. За израду бронзане бисте искоришћен је рад вајара Славка Милетића, изливен 1936. године у београдској ливници "Бронза". На истом месту, од 1952. године до 2003, на каменом постаменту налазила се биста Ђуре Ђаковића, изливена у бронзи, рад вајара Стевана Боднарова. Данас се биста Ђуре Ђаковића налази у приземљу зграде поред улаза у читаоницу.