Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године, ступио је на снагу 2. јуна 2004, након његове ратификације од стране свих држава сукцесора. Саставни део Споразума је и Анекс "Д", који регулише питање сукцесије архивске грађе. Закон о потврђивању Споразума о питањима сукцесије објављен је у Службеном листу СРЈ - Међународни уговори, бр. 6/2002.
(а) За потребе овог Прилога, "Државна архива СФРЈ" означава сва документа, било ког датума или врсте, без обзира где се налазе, која су настала или примљена од стране СФРЈ (или било које претходне конститутивне структуре југословенске државе од 1. децембра 1918. године) у процесу извршења њених функција и која су 30. јуна 1991. године припадала СФРЈ, у складу са њеним унутрашњим законодавством, а сходно Савезном закону о архивској грађи федерације, чувани под посредном или непосредном контролом као архива за било које потребе.
(b) За потребе овог Прилога, "Републичке и друге архиве" означавају архиве било које од Држава у њиховом претходном својству као конститутивних република СФРЈ, или њихове територијалне или административне јединице, и означава сва документа, било ког датума или врсте, без обзира где се налазе, која су настала или примљена од било које од ових Република или територијалних или административних јединица у процесу извршавања њихових функција и која су 30. јуна 1991. године припадала њима у складу са важећим законом, и које су их, у складу са Законом о архивској грађи сваке републике, чувале под својом посредном или непосредном контролом као архиве за било које потребе.
(c) "Документа" у претходним подпараграфима укључујући филмску, аудио, видео и другу грађу, као и сваки облик компјутеризованих записа, и укључују документа која представљају културну баштину.
Уколико је републичка или друга архива била измештена из Републике којој је припадала, или ако је Државна архива СФРЈ била измештена из своје одговарајуће локације, оне ће, на основу одредбе овог Прилога, а у складу са међународним принципом провенијенције, бити враћене односној Републици којој је припадала или њеној одговарајућој локацији што је могуће пре, од стране Државе која тренутно има контролу над њима.
Део Државне архиве СФРЈ (административна, текућа и архивска документа) потребна за нормално управљање територијом једне или више Држава прећи ће, у складу са принципом функционалнепертиненције, у надлежност тих Држава, без обзира где се те архиве тренутно налазе.
(а) Делови Државне архиве СФРЈ који представљају групу која
(b) до поделе Државне архиве СФРЈ према овом члану.
Ако сходно чл. (3) или (4), архиве треба да припадну већем броју Држава, те Државе ће се договорити која ће од њих примити оригинале и омогућити другима да направе копије.
а) У вези са Државним архивима СФРЈ, које нису предмет разматрања чл. (3) и (4), Државе ће, споразумом који ће се постићи у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог Споразума, утврдити њихову праведну расподелу међу собом или њихово задржавање као заједничке баштине Држава које ће имати слободан и неометан приступ. Ако се такав споразум не постигне, архива ће постати заједничка баштина. У оба случаја, свака Држава може да прави копије архива о којима је овде реч на бази једнаког учешћа у трошковима.
(б) Споразум о коме је реч у параграфу (а) узеће у обзир све сврсисходне околности које укључују настојање да се што је могуће више пошује принцип целовисти фонда државне архиве СФРЈ како би се олакшао потпуни приступ њој и истраживање њених фондова. Поштовање целовитости архивских фондова не одређује унапред питање где ће се одређене архивске групе чувати. Министарства или органи одговорни за архиве у свакој од држава ће у року од 24 месеца од дана ступања овог Споразума на снагу, идентификовати и проследити једни другима листе архивских фондова на које ће се овај принцип применити, а потом ће у наредном периоду од 3 месеца покушати да се сагласе о свакој таквој листи. Оне ће такође идентификовати и међусобно разменити у периоду од 24 месеца од дана ступања на снагу овог Споразума, пописе архива на које се односе чл. (3) и (4).
До момента спровођења овог Споразума, омогућиће се тренутни слободан и неометан приступ Државној архиви СФРЈ, датираној са или пре 30. јуна 1991. године, представницима заинтересованих Држава. Овај приступ такође се односи на републичке и друге архиве (осим текућих архива) које се сада налазе у заинтересованим Државама.
Републичка или друга архива је власништво одговарајуће Државе и није предмет одредби овог Прилога, сем чланова (1), (2) и (7).
Приватна архива није предмет других одредби овог члана. Она приватна архива која је била одузета од њихових власника након 1. децембра 1918. године биће враћена тамо где је створена, или њеним власницима, према међународном принципу провенијенције, без надокнаде или других услова.
Ако су билатерални уговори, које је закључила СФРЈ, били на снази 30. јуна 1991. године, а регулисали су питања реституције архива које нису још увек биле у потпуности извршене. Државе које имају интерес за таквом архивом изражавају спремност да преузму права и обавезе које су претходно припадале СФРЈ у вези са испуњењем ових уговора.
(а) Садашњи ималац оригинала било које архиве која треба да се пренесе сходно одредбама овог Прилога може да направи њихове копије.
(б) Цена прављења копијасходно параграфима (5) и (11) (а) биће предмет даљег споразумевања међу заинтересованим Државама.
(ц) Цена транспорта архива које треба да се пренесу сходно овом Прилогу ићи ће на терет примаоца.
(д) Садашњи ималац архива које треба да се пренесу или да се копирају, сходно одредбама овог Прилога, ће омогућити снижавање цена коштања колико је то могуће.
(е) Свака Држава која омогућава копирање архива, обезбедиће најбољи могући документ за копирање, слободан и истоветан приступ свим Државама које врше копирање.
(ф) Држава која поседује оригинална документа која представљају део Државних архива СФРЈ обезбедиће приступ тим документима ради добијања оверене копије која је потребна у доказне сврхе, а на захтев заинтересованог корисника, уколико расположива копија у другој Држави није употребљива за његове законске потребе.
У року од три месеца од датума ступања на снагу овог Споразума, представници министарства или органа одговорних за архиве у свакој од Држава ће се састати да озваниче овај Прилог, и да одмах предузму могуће одговарајуће акције. Припреме за овај састанак, као и почетни општи надзор спровођења овог Прилога, вршиће Стални мешовити комитет установљен на основу члана 4 овог Споразума.
Преузмите текст овог споразума у PDF формату.
У Архиву Југославије је 15.априла 2011.године, одржан састанак представника држава сукцесора
одговорних за архиве на коме је разматрано о имплементацији Анекса Д Споразума о питањима
сукцесије.Учесници састанка: из Архива Босне и Херцеговине - Шабан Захировић, директор и
Душан Вржина, помоћник директора; из Хрватског државног архива - др Стјепан Ћосић, директор
и Јозо Ивановић помоћник директора; из Државног архива Македоније - др Зоран Тодоровски,
директор и Светлана Успрцова; из Архива Републике Словеније - др Драган Матић, директор и др
Матeвж Кошир, помоћник директора; из Војног архива - Драган Милошевић, директор; из
Министарства спољних послова Ранко Милић, начелник Одељења за административне и архивске
послове и из Архива Југославије - Миладин Милошевић, в.д.директора.
У периоду од 26.9. до 7.10.2016. године у Архиву Југославије су, у склопу припреме Пилот пројекта Дигитализације заједничког архивског наслеђа СФРЈ, боравили представници Архива Републике Словеније, Државног архива Републике Македоније и Хрватског државног архива. За овај Пилот пројекат одабрана је архивска грађа фонда АЈ-50 Председништво владе ФНРЈ, будући да су из групе фондова који чине "Државну архиву СФРЈ" претходно све државе учеснице овај фонд издвојиле као један од 5 приоритетних за дигитализацију.
Укупно 15 архивиста, укључујући и две архивисткиње из Архива Југославије, радило је на припреми, скенирању, контроли дигиталних копија и придруживању одговарајућих метаподатака дигиталним копијама архивских докумената из фонда АЈ-50 Председништво владе ФНРЈ.
Искуства стечена током заједничког рада послужиће за израду неопходних процедуралних упутстава, али и за припрему потребне документације о комплетном пројекту Дигитализације заједничког архивског наслеђа СФРЈ било ради конкурисања за добијање средстава из фондова Европске уније или из фондација које одобравају средства за такве намене, било за добијање буџетских средстава из сваке државе учеснице у Пројекту.
Aрхивисти из Македоније, Словеније, Хрватске и Србије, чланови Радне групе, су боравили у
Архиву Југославије од 25. до 29. септембра 2017. године.
Првог дана, у понедељак 25. септембра, је одржан заједнички састанак Савета и Радне групе за
израду пројекта "Дигитализацијa заједничког архивског наслеђа СФРЈ", на коме су резимирани
досадашњи резултати рада на припреми Пројекта. Након састанка, чланови Савета, директори
архива, др Бојан Цвелфар (Архив Републике Словеније), Кирил Петров (Државни архив
Македоније), Саша Клепић (Архив Босне и Херцеговине) и др Милан Терзић (Архив Југославије)
су разговарали о тренутним кадровским и финансијским могућностима и спремности установа
којим руководе да се фаза припреме Пројекта заокружи и да се започне са његовом
реализацијом.
Чланови Радне групе су, сходно искуствима стеченим 2016. године, када су тестиране могућности самосталне реализације Пројекта, закључили да је за послове скенирања архивске грађе неопходно ангажовање спољњег извршиоца, односно специјализоване фирме. Ова одлука је проширила опсег активности Радне групе и укључила је израду тендерске документације. Истовремено, због тога је било неопходно да се поново размотре планиране фазе Пројекта: припрема архивске грађе за скенирање и контрола дигиталних копија.
Заједнички рад током пет радних дана поставио је основе за израду текста комплетне тендерске и пројектне документације што ће, уз међусобне консултације чланова Радне групе, бити завршено до краја октобра 2017. године.