Информација за оснивачку Скупштину друштва архивских радника савезних архива

Развој друштвених односа у југословенској држави и промене у политичком животу настале применом уставних амандмана (1968), одразиле су се и на начин рада и организовање друштвено-политичких организација, укључујући и друштва архивских радника. Архивске организације укључене су у самуправни друштвени систем и настојале су да, кроз нове форме самоуправног удруживања и договора, решавају своје многобројне проблеме. До 1968. године Савез друштава архивских радника Југославије чинило је шест републичких друштава, али су, услед поменутих промена, наступиле и промене у оквиру Друштва архивских радника Србије, оснивањем два пододбора: за Војводину и Косово, који су 1970. године прерасли у Покрајинско друштво Војводине и Покрајинско друштво за Косово. У складу са наведеним променама, јавила се потреба да архивски радници, запослени у савезним архивима - Архив Југославије, Архив за раднички покрет, Архив Војно-историјског института, Архив Савезног секретаријата за иностране послове, Архив Савезног секретаријата за унутрашње послове, Архив Председника Републике и архивско одељење Сервиса за административне и рачуноводствене послове Савезног извршног већа, оснују своје друштво. Будући да су уставне промене измениле њихов положај и довеле их у равноправни однос према архивској служби свих република и покрајина и имајући у виду да је реч о стручним архивским радницима ангажованим на сређивању и обради архивске грађе настале радом савезних органа и организација свих народа и народности, република и покрајина, створени су услови да се радни актив савезних архива самостално развија, у односу на Друштво архивских радника Србије, чији су чланови били. На заједничком састанку чланова Друштава архивских радника Србије, запослених у савезним архивима и архивским одељењима савезних установа, одржаном 4. октобра 1971. године, покренута је иницијатива да се формира Друштво архивских радника савезних архива и архивских одељења. Оснивачка скупштина Друштва одржана је 9. децембра 1971. године и том приликом изабран је и конституисан Извршни одбор Друштва, а потом је донет и Статут. Друштво је основано као стручна организација, чији је циљ био унапређење архивистике, као научне дисциплине; развој архивске службе; брига о образовању и стручном усавршавању архивских радника путем стручних саветовања; рад на популаризацији архивске службе и развијању друштвене свести о значају прикупљања, чувања и коришћења архивске грађе; ангажовање чланова на примени јединствених принципа савремене архивистике у архивској служби; сарадња са републичким и покрајинским друштвима архивских радника; сарадња са надлежним органима друштвено-политичких заједница у припреми прописа за унапређење архивске службе, са сродним стручним организацијама архивиста и архивских установа; издавање стручних публикација; сарадња са одговарајућим форумима у Савезу комуниста Југославије у решавању питања која су од посебног интереса за чланство.
У циљу унапређења стручног рада Друштва формиране су секције и комисије, за које је предвиђено да руководе радом секција: секција за сређивање и обраду архивске грађе; секција за рад са регистратурама; секција за евиденцију, информативну и издавачку делатност; секција за рад у депоима; секција за микрофилм и секција за рестаурацију и конзервацију архивске грађе. Поред оснивања секција и комисија, препорука Извршног одбора Друштва била је да Архив Југославије и његов стручни актив преузму на себе већи део обавеза и задатака из програма рада Друштва и на тај начин постане матични центар у смислу стручног рада, око ког ће се окупљати и остали савезни архиви и архивска одељења.

Припремила: Видосава Ераковић, виша архивисткиња