Билтен

Arhiv Jugoslavije

Билтен / Архив Југославије ; главни и одговорни уредник Сида Марјановић. - Год. 1, бр. 1 (1980) - Год. 6, бр. 9 (1986). - Београд : Архив Југославије, 1980-1986. - 28 cm

Билтен, први часопис Архива Југославије, изашао је из штампе јуна 1980. Излазио је до октобра 1986, када је објављен последњи (9) број. Главни и одговорни уредник часописа била је др Сида Марјановић, директорка Архива Југославије. Билтен је штампан у штампарији Архива.

Неугледан у техничкој презентацији, часопис је то надоместио актуелним и значајним прилозима из домена струке, који и данас могу да буду испомоћ у решавању многих стручних недоумица. "Културна и истраживачка мисија једног колектива само је онда вриједна пажње ако је његов рад јаван" – написала је директорка Архива др Сида Марјановић као поздравну реченицу уз први број, отворивши тако простор за стручну компетицију најодговорнијих људи у Архиву, чији су прилози чинили садржину часописа. Сваки број, штампан претежно на око 90 страна, испуњен је стручним прилозима који се односе на актуелне проблеме у раду, као и предлоге за њихово решавање.

Редовна рубрика се односила на објављивање годишњих планова и програма, као и на резултате који су остварени. Остали прилози бавили су се увек актуелним проблемима као што су заштита и валоризација архивске грађе и увођење савремених информационих технологија. Часопис је настојао да упозна ширу јавност са првим организованим покушајима издавања и публиковања архивских фондова.

Књижни фонд је хронолошки углавном везан за архивску грађу коју чува Архив (од 1918. године), а тематски се односи на:

  • oснивање комисије састављене од најистакнутијих професора и научних радника из свих југословенских универзитетских центара која је требало да одреди врсту архивске грађе о историји Југославије која ће бити објављена. У ту сврху, како сазнајемо листајући Билтен, приступило се формирању претпројекта на ову тему, а потом и организовања округлог стола, на коме је учествовао изузетно велики број научних, стручних и политичких делатника. Овако озбиљна иницијатива уродила је плодом, тако да су из штампе изашле публикације: Tito–Churchil: Strogo tajno (приредио Душан Бибер), Југословенске владе у избеглиштву 1941–1943. (приредио Богдан Кризман), Југословенске владе у избеглиштву (приредио Бранко Петрановић), књига Љубише Кораћа, Организација федерације у социјалистичкој Југославији и мемоари Саве Косановића, Југославија је била осуђена на смрт (приредио Богдан Кризман);
  • формирање одељења за информисање, коришћење и аутоматску обраду архивске грађе, као још један вид осавремењивања рада Архива и подизања стручног нивоа рада;
  • приказ проблема који су настали доношењем новог Закона о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних организација (Сл. лист СФРЈ бр. 22/78) и постојеће Уредбе о канцеларијском пословању савезних органа и савезних организација (Сл. лист СФРЈ бр. 40/74);
  • приказ изложби: Тито – мисао, реч и дело, Уставни развој социјалистичке Југославије, Југославија 1941, Југославија 1942–1943, Zhou Enlai – Живот и дело; Архив Југославије и културно благо које штити;
  • давање информација о стању архивске грађе у депоима Архива, о заштити архивске грађе и регистратурског материјала пре уласка у Архив, о канцеларијском пословању, о тешкоћама у обради и сређивању грађе социјалистичког периода и сл.
 

 

Датум измене стране: 22. 02. 2022.

2024. Архив Југославије

  • |
  • |
  • |
  • |