Београд, 15. мај 2014. У Архиву Југославије je у четвртак, 15. маја 2014. године представљена књига Мирослава Милутиновића "Аутомобили и династија Карађорђевића 1908–1941." О књизи су том приликом, осим аутора, говорили Миладин Милошевић, вршилац дужности директор Архива Југославије, Петар Арбутина, уредник, Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета и Небојша Ђорђевић, председник Удружења историчара аутомобилизма. Представљање књиге употпунило је присуство ЊКВ Престолонаследника Александра II и изложба фотографија неких од аутомобила приказаних у књизи. Вршилац дужности директора Архива Југославије, Миладин Милошевић, подсетио је на предан истраживачки рад аутора који је довео до несвакидашњих сазнања сабраних у књизи. Подаци који историчарима често нису важни постали су грађа Милутиновићеве монографије и на специфичан начин осветљавају један историјски период. Својом књигом аутор је свим читаоцима приредио својеврсно задовољство упознавања, како династије Карађорђевић, тако и развоја аутомобилизма у Србији. Арбутина је открио зашто га је ова врста издања заинтересиовала иако није аутомобилски стручњак. "Постоји велика историја која бележи епохалне догађаје, значајније личности и њихово деловање на глобална кретања, али постоји и мала историја која се бави личним интересовањима, свакодневним потребама и животом људи - ова књига управо то открива, како су чланови краљевске породице Карађорђевић бирајући аутомобиле утицали на развој технолошког напретка у земљи, какав им је био укус, а каква интересовања", казао је он, напоменувши да ово истраживање сведочи да је Србија ишла у корак са Европом тог времена. Ацовић је истакао да је књига резултат дугогодишњег рада, огромне страсти, и да представља пионирски посао, с обзиром на то да нема радова објављених о овој тематици, што је значајно отежало посао аутору. "Реч је о књизи за читање, гледање, али која је и повод за размишљање", оценио је он. Ђорђевић је напоменуо да је аутор током рада на овој књизи написао и објавио око 200 чланака, док је више од половине фотографија у књизи по први пут публиковано и доступно широј јавности. Констатовао је да "у књизи постоји прави баланс између приче, техничких детаља и приказаних фотографија". Аутор се захвалио рецензентима, проф. Драгољубу Живојиновићу и проф. Јовану Тодоровићу који су му својим знањем помогли да књига, осим публицистичког, има и научни карактер, запосленима у Архиву Југославије и Службеном гласнику, изразивши посебно задовољство због чињенице да је његов дугогодишњи истраживачки рад довео до прецизних података о сваком аутомобиле понаособ, што је изузетно занимљиво историчарима аутомобилизма у Србији. Осим ексклузивности материјала који је приказан, важно је напоменути да је реч о добро поткрепљеним чињеницама, које су плод посвећеног истраживачког рада. О томе сведочи обиље података и широка документациона подлога која садржи мноштво навода о коришћеним изворима. Књига обрађује значајан део аутомобилизма у Србији, од 1908. до 1941. године. Читаоци могу наћи низ занимљивих и мало познатих података о најпопуларнијим аутомобилима тог доба, који су се, захваљујући појединим члановима династије Карађорђевић, нашли и на нашим улицама.