Место и датум отварања изложбе:Aрхив Југославије, Београд, 21. јануар 2015.
Изложбу отворила: Александра Фулгоси, помоћник министра културе и информисања Републике Србије за заштиту културног наслеђа
Организација: Архив Југославије, Дом руске дијаспоре "Александар Солжењицин" и Историјски архив Београда
Аутори изложбе: Милан Медаковић, Ранка Рађеновић и Ђурђија Боровњак
Информативно средство: каталог, плакат, флајер
Пратећи садржаји: мултимедијална презентација
Архив Југославије je 21. јануара 2015. обележио 65-ту годишњицу постојања отварањем изложбе докумената Николај Краснов – руски неимар Србије, заједничког пројекта Архива Југославије и Дома руске дијаспоре "Александар Солжењицин" из Москве, уз учешће Историјског архива Београда. Изложбу је отворила помоћник министра културе и информисања Републике Србије за заштиту културног наслеђа госпођа Александра Фулгоси. На отварању су говорили: Њ.Е. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији, господин Виктор Москвин, директор Дома руске дијаспоре "Александар Солжењицин" из Москве и в.д. директорa Архива Југославије господин Миладин Милошевић.
Догађају су присуствовали бројни гости, представници дипломатског кора у Републици Србији из Алжира, Белорусије, Бугарске, Ирака, Ирана, Индонезије, Кубе, Марока, Немачке и личности из научног и културног живота. Обележавање рођења руског архитекте Николаја Краснова (5. XII 1864, Хоњатни, Москва, Русија – 8. XII 1939, Београд, Краљевина Југославија) изложбом докумената Николај Краснов – руски неимар Србије кроз архивску грађу и оригинална документа представљено је Красновљево плодно градитељско стваралаштво у Краљевини СХС/Југославији. Изложба је настала као плод вишегодишње успешне сарадње Архива Југославије и Дома руске дијаспоре "Александар Солжењицин" из Москве. У реализацији пројекта учествовао је и Историјски архив Београда, а документима из својих фондова и збирки партиципирале су и друге националне институције културе које у својим депоима чувају документа која се односе на пројектантску делатност Николе Краснова – Архив Српске академије наука и уметности, Музеј Српске Православне Цркве, Музеј науке и технике, Народна библиотека Србије, Задужбина краља Петра I. Коришћена је и богата фототечка грађа приватних збирки – колекција Милоша Јуришића и породична заоставштина архитекте Јездимира Денића, сарадника архитекте Николаја Краснова.
На овој изложби представљено је преко 250 експоната, планова, скица, цртежа, идејних пројеката, већином оригинала. Први пут су се у јавности појавилa оригинална дела из рада Николаја Краснова, која се чувају у фондовима Архива Југославије и Историјског архива Београда.
Аутори изложбе Милан Медаковић и Ранка Рађеновић из Архива Југославије, Ђурђија Боровњак из Историјског архива Београда, у сарадњи са Јулијом Гудович и Татјаном Иринарховом из Дома руске дијаспоре, припремили су двојезични, српско-руски каталог, који је штампао Дом руске дијаспоре "Александар Солжењицин". Са своје стране, Архив Југославије је урадио тројезичну, српско-руско-енглеску, мултимедијалну ДВД презентацију проширене верзије штампаног каталога изложбе, који су припремили аутори.
ЗАЈЕЧАР, 14. септембар 2015.
У галерији Народног музеја "Зајечар" 14. септембра 2015. отворена је изложба Николај Краснов – руски неимар Србије. Изложбу је припремио Архив Југославије у сарадњи са Домом руске дијаспоре "Александар Солжењицин" (Москва) и Историјским архивом Београда.
Изложба која је претходно премијерно приказана у Београду, а потом у Руској Федерацији, од Зајечара започиње своје гостовање по градовима Србије.
Зајечарска публика имаће прилику да се у наредних месец дана упозна са раскошним Красновљевим градитељским талентом и разноликошћу његовог опуса који се огледа у свим сегментима неимарства.
На отварању изложбе говорили су: Марко Николић, заменик градоначелника Зајечара, Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије, Милан Медаковић, један од аутора изложбе и начелник у Архиву Југославије, представници Амбасаде Руске Федерације у Београду на челу са Ирином Гнедковом, саветником Амбасаде и у својству домаћина Бора Димитријевић, директор Народног музеја "Зајечар".