Изложбе
2019. БЕОГРАД-ХЕЛСИНКИ, 90 година дипломатских односа
Место и датум отварања изложбе:Aрхив Југославије, Београд, 1. октобар 2019.
Изложбу отворио: Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије
Организација: Архив Југославије
Аутор изложбе: Јелена Ђуришић
Информативно средство: каталог PDF, плакат
Реч аутора
Изложбу је приредио Архив Југославије у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије и Амбасадом Републике Финске у Београду. Изложба доноси преглед дипломатских, политичких, трговинских, културних, просветних и научних веза две земље које су током тог периода показивале велики степен међусобног разумевања и подршке у важним међународним питањима. Изложба је конципирана у пет целина и састоји се од 177 експоната.
У оквиру целине Односи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије и Републике Финске, приказани су материјали о признавању Финске Републике од стране Краљевине СХС, успостављању најпре конзуларних, а потом и дипломатских односа, политичкој, економској, трговинској и културној сарадњи две земље. Дипломатски односи између две земље успостављени су 7. августа 1929. године, када је Хјалмар Прокопе (Hjalmar Procopé), министар спољних послова Финске писмом обавестио југословенског министра спољних послова Војислава Маринковића да се финска влада сагласила да Станоје Пеливановић, југословенски отправник послова у Риги, буде акредитован за отправника послова при финској влади.
Посебно су заступљени материјали који сведоче о раду југословенског конзула професора др Ивана Шајковића, за кога је један од професора Хелсиншког универзитета у писму упућеном помоћнику министра иностраних послова Иви Андрићу писао: „… Све што се овде зна о Југославији, о самој земљи, народу и култури, његова је заслуга. У исто време, он је одушевљени тумач наше културе пред југословенском публиком. Као одличан преводиоц финског националног епоса Калевала стекао је велику захвалност финског народа“.
Целина Дипломатски односи после 1945. подељена је на две мање целине: Дипломатски представници Југославије/Србије у Финској и Дипломатски представници Финске у Југославији/Србији. Садржи материјале о обнови дипломатских односа између Финске Републике и нове државе Федеративне Народне Републике Југославије. То су материјали о дипломатским представницима две земље: укази о постављењу и опозиву, агремани, акредитивна и опозивна писма са потписима председника Југославије односно Финске, фотографије дипломатских представника и представништава, као и обавештење о подизању ранга мисија у Београду, односно Хелсинкију на степен амбасаде.
Целина Културно-просветне везе садржи материјале који сведоче да су у области културних веза и научне сарадње остварени, иако скромни, позитивни резултати. То се огледало у обостраној преводилачкој делатности, повременом приређивању уметничких изложби, гостовањима уметника и уметничких ансамбала, размени стипендија, сарадњи између државних телевизија, приказивању филмова и др. Отварајући изложбу „Модерни фински дизајн“ у Музеју револуције народа и народности Југославије, 1975. године, финска министарка просвете истакла је значај узајамног упознавања народа на културном плану, док је председник југословенског комитета за науку и културу истакао да: „Дела уметности и културе, као најплеменитије творевине људског духа, увек представљају најчвршћи мост за међусобно зближавање народа“.
Целина Трговински односи садржи материјале који сведоче о трговинској, привредној и туристичкој сарадњи две земље у виду споразума, допунских протокола, извештаја и фотографија.
Изложба је реализована на основу архивске грађе фондова Архива Југославије: Министарство иностраних послова Краљевине Југославије (AJ-334), Министарство просвете Краљевине Југославије (AJ-66), Посланство Краљевине Југославије у Шведској – Штокхолм (AJ-382), Централни пресбиро Председништва Министарског савета Краљевине Југославије (AJ-38), Кабинет председника Републике (AJ-837), Савезно извршно веће (AJ-130), Савезна комисија за културне везе са иностранством (AJ-559), Савезни комитет за науку и културу (AJ-320), Председништво СФРЈ (AJ-803), Председник Србије и Црне Горе – Кабинет (AJ-806) и Фототеке Танјуг-а (AJ-112); Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије – Политичка архива; Министарства спољних послова Републике Србије – Збирка међународних уговора; Музеја Југославије; Амбасаде Републике Финске у Београду и Архива Урха Кеконена.
Отварање изложбе
Округла годишњица дипломатских односа са Финском обележена је отварањем изложбе докумената БЕОГРАД-ХЕЛСИНКИ, 90 година дипломатских односа, 1. октобра 2019. године у Архиву Југославије.
Присутнима се, у својству домаћина, прво обратио директор Архива Југославије, др Милан Терзић, рекавши да је изложбу приредио Архив Југославије у сарадњи са Амбасадом Финске Републике у Београду, користећи грађу не само фондова и збирки Архива Југославије, већ и материјала дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије, као и Архива Урха Кеконена из Хелсинкија. Напоменувши да се на почетку истраживања докумената на задату тему обично нема потпуни увид у количину расположивих докумената, али да се током истраживачког рада отвара безброј страница које показују да почетак сеже у даљу прошлост, а обиље одабраног материјала само доказује да све може бити и платформа за нове, богатије даље односе између две земље.
На почетку свог обраћања, министар спољних послова Финске Републике Пека Хависто рекао је да су се односи између две земље одувек одликовали узајамним поштовањем, изразивши задовољство што може да каже да су односи Србије и Финске данас одлични. Навео је да је у садашњем тренутку најзначајнији пројекат на коме се ради процес проширења Европске уније, као важан инструмент за унапређење стабилности, мира и добростања на тлу Европе, додавши да Финска подржава приступање Србије Европској унији и да тај процес највише зависи управо од Србије.
Ивица Дачић, министар спољних послова Републике Србије, изразио је задовољство што заједно са министром Хавистом отвора изложбу поводом 90 година од успостављања дипломатских односа Републике Србије и Финске, рекавши да су ти односи, успостављени давне 1929. године, пролазили кроз тешка времена и бројне изазове, али да их је одликовала стална спремност на заједнички рад на ономе што две земље спаја и повезује, а да о томе, на најсликовитији начин, сведоче изложени документи и фотографије. Искрено се захвалио архивима обе земље на уложеном труду да пронађу, сачувају и представе изложене експонате, који указују да имамо прегршт разлога за понос, али и велику обавезу да у будућности наставимо да развијамо и унапређујемо наше свеукупне односе.
Господин Дачић је истакао да је жеља Републике Србије да се настави развијање сарадње у свим областима од заједничког интереса, од привреде до туризма, што би нам дало прилику да се још боље упознамо, као и да научимо много више једни о другима и једни од других. Министар се захвалио на подршци и помоћи коју Финска пружа Србији у процесу евроинтеграција и рекао да је Република Србија захвална на прилици да блиско сарађује са Финском током њеног председавања Европском унијом, у другој половини ове године. Закључивши да је пред нама велика одговорност, а која се тиче очувања и даљег развоја пријатељских односа са Финском, уверен да ће у будућности билатерални односи наставити да се развијају у обостраном интересу, министар је пожелео да нове странице заједничке историје испишемо великим успесима, плодотворним резултатима рада и искреним пријатељством.
Прогласивши изложбу отвореном, господин министар је позвао публику да је разгледа и стекне увид у историју односа две земље кроз званична документа који су обележили најважније догађаје. Посебан фокус изложбе је на пријатељству два председника, Јосипа Броза Тита и Урха Кеконена. Председник Кеконен је три пута посетио Југославију, а Тито је два пута био у Финској – једном у званичној посети, а други пут на заседању Конференције ОЕБС-а.
Аутор изложбе и двојезичног српско-енглеског каталога који прати изложбу је Јелена Ђуришић.
Изложба ће за посетиоце бити отворена сваког радног дана, од 9-16 часова, до краја октобра 2019. године.
