Видовдан у Архиву Југославије

У Архиву Југославије чува се оригинал једног од највреднијих докумената из његових фондова и збирки, „Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921 – Видовдански устав“. На данашњи дан се навршава тачно 105 година од његовог доношења. Почев од данас оригинал Устава биће доступан за посетиоце сваког радног дана Архива Југославије од 7:30 до 15:30 у централном холу Архива Југославије.

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921 – Видовдански устав први је од пет устава који су донети током постојања југословенске државе (1918–1991), у периоду од 1921. до 1974. године. Изгласан је на Шездесет другом редовном састанку Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одржаном 28. јуна 1921. године, и дефинисао је новоформирану заједничку југословенску државу као уставну, парламентарну и наследну монархију, поделу власти и учешће владара у њој и државне симболе. Устав је гарантовао личну и слободу вере, савести, штампе, право удруживања, збора и договора, забранио је зеленаштво, укинуо феудалне односе, утврдио бирачко право, прописао централистичко уређење и административну поделу. Био је на снази до 6. јануара 1929. године, када га је краљ Александар I Карађорђевић укинуо са намером да отклони друштвенополитичку кризу у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.  Распустио је Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове, увео цензуру штампе и завео личну диктатуру.

Оригинал документа Видовданског устава чува се у фонду Народна скупштина Краљевине Југославије (АЈ-72), у фасцикли 3, јединици описа 21, и састоји се од 16 увезаних штампаних листова (димензија 23,5 x 31,5 cm), односно 28 појединачних страница, са потписима секретара и председника Уставотворне скупштине, регента Александра I Карађорђевића, свих чланова владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца  (министара), и временом и местом доношења устава (Београд, 28. јун 1921).