Промоција шестог тома едиције Извори за историју међународних односа 1930 - 1940 и обележавање Дана Архива Југославије
Београд, 23. јануар 2012. Дан Архива Југославије обележен је 24. јануара 2012. промоцијом шестог тома Извештаја Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1935. годину, чији је приређивач Нада Петровић. У присуству бројних званица, представника дипломатског кора, представника Архива Републике Српске, архива Републике Србије, историјских института и других научних и културних установа, свечаност је отворио Миладин Милошевић, в. д. директора Архива Југославије. Милошевић је навео радне резултате Архива Југославије током претходне две године, у периоду после 2010. када је обележено 60 година од оснивања Архива Југославије. Посебно је истакао да је враћена помоћна зграда у дворишту Архива чији ће простор од 850 м2 бити адаптиран за смештај архивске грађе. Још један значајан подухват, урађен захваљујући финансијској подршци Министарства културе, јесте што се Архив Југославије прикључио на гасовод што у великој мери доприноси безбедности грађе коју чува у својим депоима. Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва Републике Србије истакао је да се из Извештаја Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1935. годину који садрже извештаје из 18 земаља и Друштва народа, може уочити да су то биле године највеће светске кризе и додао да је лепо што књига излази у години када се обележавају два века дипломатије: "Писци, социолози ће само тражити аргументе за илустрацију када се баве тим периодом, а за историчаре ово је олакшица јер се све налази на једном месту", истакао је министар културе. Говорећи о Архиву Југославије, Марковић је рекао да ствари треба "називати правим именом" и додао да ово јесте Архив Југославије, да ће се тако и убудуће звати упркос дилемама које су постојале претходних година, као и да ће то бити утемељено законом. Марковић је подсетио да је Закон о архивима и архивској грађи, после много година рада, предат Народној скупштини и да се нада да ће на првој седници бити разматран и усвојен. У прошлој години из буџета за Архив Југославије издвојено је 12 милиона динара, а министар је најавио да ће за периодику ове године бити издвојено више средстава. О томовима (укупно 6) едиције Извори за историју међународних односа 1930–1940, и шестом тому који се промовисао – Извештајима Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1935. годину, стручну анализу извештаја, историјских догађаја, југословенске дипломатије и дипломата који су били посланици Краљевине Југославије у иностранству, дао је проф. др Љубодраг Димић. Професор Димић, иначе писац предговора за четврту књигу едиције, нагласио је да је континуитет излажења томова едиције за сваку похвалу и упутио честитке Архиву Југославије и Нади Петровић, приређивачу. Проф. др Мира Радојевић, која је написала предговор за шести том Извештаја Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1935. годину, у свом излагању елаборирала је општу и суморну политичку слику Европе током 1935. године, истакавши да је фашизам све више јачао у мери у којој су слабије европске демократије. Приређивач шестог тома Извештаја МИП-а Краљевине Југославије за 1935. годину, Нада Петровић захвалила се др Мири Радојевић и др Љубодрагу Димићу на похвалним речима и истакла да је Мира Радојевић својим предговором обогатила издање и читаоцима понудила синтетизовану слику времена и догађаја у 1935. години. Одељење за историју – Катедре за историју Југославије и општу савремену историју Филозофског факултета дале су пуну подршку пројекту Архива Југославије. Архивска грађа је историјски извор првог реда, а данас је, преко различитих медија, на располагању мноштво мишљења, тумачења, публицистике и сензационализма – истакла је Нада Петровић. Управо зато Архив Југославије афирмише враћање историјским изворима и то путем објављивања архивске грађе. Промоцију Извештаја Министарства иностраних послова Краљевине Југославије за 1935. годину пратила је презентација свих шест књига Извештаја Министарства иностраних послова Краљевине Југославије од 1930. до 1935. године, Бројни гости могли су да виде фотографије председника влада Краљевине СХС/Југославије, министара иностраних послова, посланика Краљевине Југославије у иностранству: Јована Дучића, Милана Ракића, Александра Вукчевића, Бранка Лазаревића, Леонида Питамеца, Божидара Пурића, Константина Фотића и других. Представљене су фотографије зграда посланстава и конзулата Краљевине Југославије у иностранству. Најлепши сегмент презентације представљају фотографије посланичке униформе посланика Владимира Милановића и Иве Андрића.
