Реч аутора

Изложба Београд – Бразилија. 80 година дипломатских односа доноси преглед садржајних дипломатских, политичких, економских, трговинских, културних, просветних, научних и спортских веза две земље које су током своје историје припадале различитим геополитичким, a у знатној мери и цивилизацијским сферама, али које су током тог периода показивале велики степен међусобног разумевања и подршке у важним међународним питањима.

Изложба се састоји из 182. експоната подељених у седам великих целина. Неке од целина у зависности од свог карактера биле су подељене на мање потцелине. Оне обрађују: југословенско-бразилске конзуларне односе до 1941; дипломатске односе до Краљевине Југославије и Бразила до 1945; дипломатске односе Бразила са ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ/СРЈ/СЦГ и Републиком Србијом након 1945; поруке које су размењивали највиши званичници Југославије и Бразила; сусрете највиших државних руководилаца, међународне уговоре које су две земље потписивале и на крају сарадњу у области трговине и привреде, културе и просвете.

На изложби су приказани отварање и функционисање конзуларних представништава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије у Бразилу (Генералног конзулата у Сао Паолу и Почасних конзулата у Сао Паолу и Рио де Жанеиру), као и конзуларних представништава Бразила у Краљевини СХС/Југославији (Почасног и Каријерног конзулата у Београду и Почасног Вице-конзулата у Скопљу); затим материјали о: акредитовању дипломатских представника Бразила у Београду, односно Сао Паолу на резиденцијалној основи са седиштем у Атини и Буенос Аиресу; отварању Посланства Краљевине Југославије у Рио де Жанеиру и Бразила у Београду 1939. године, и именовању Фране Цвјетише, односно Карлоса Алвеса де Созе (Carlos Alves de Souza) за прве посланике својих држава; документарни и фотографски материјали који сведоче о обнови дипломатских односа Југославије и Бразила 1946; именовању њихових дипломатских представника; подизању дипломатских представништва на ниво Амбасада и премештају југословенске Амбасаде из Риа де Жанеира у Бразилију 1972. Даље су приказане поруке-писма које је Јосип Броз Тито, председник ФНРЈ/СФРЈ размењивао са бразилским председницима и председницима влада (Жуселином Кубичеком (Juscelino Kubitschek de Oliveira), Жаниом Квадросом (Jânio Quadros), Танкредом Невесом (Tancredo Neves), Јоаом Гуларом (João Gular), Артуром да Костом е Силвом (Artur da Costa e Silva), и Ернестом Бекманом Гејзелом (Ernesto Beckmann Geisel)) у периоду 1960–1977, као и материјали о посетама које су бразилски званичници и делегације размењивали са високим званичницима Југославије у периоду 1951–1983, и Републике Србије у периоду 2008–2019, где се издвајају се посете потпредседника Сједињених Држава Бразила Жоаа Кафе Фиља (João Café Filho) Југославији, августа 1951; државног секретара ФНРЈ Коче Поповића Бразилу, маја 1962, и Јосипа Броза Тита, председника СФРЈ Бразилу, септембра 1963.
 
Од бројних материјала који сведоче о уговорима и споразумима потписаним између Бразила, с једне и Краљевине/ФНР/СФР Југославије односно Републике Србије, издвајају се Трговински споразум од 16. маја 1932. године – уједно најстарији уговор потписан између две земље, затим „Дантасов протокол“ од 26. априла 1961, Споразум о техничкој сарадњи и Културна конвенција из маја 1962, као и Споразуми у области ветерине и области одбране потписаних 5. јануара односно 29. новембра 2010. године између Влада Републике Србије и Савезне Републике Бразил.
 
Изложба доноси бројне документарно фотографске материјале о трговинско-привредној, културно-просветној и спортској сарадњи који уједно представљају приказ реализације билатералних односа. Експонати из ове групе сведоче о: увозу бразилске кафе у Краљевину СХС/Југославију током 20-их година и почетком 30-их; извозу југословенског цемента у Бразил 30-их; извозу речних и поморских пловила из Југославије у Бразил 60-их; учешћу југословенских уметника на бијеналу у Сао Паолу почетком 60-тих; изложби радова бразилских уметника у Музеју савремене уметности у Београду 1966 године; посети бразилског књижевника Жоржа Амада (Jorge Amado) Београду 1967, и учешћу Театра Бразилеро де Данса „Виа Баија“ (Teatro Brasileiro de Dança „Viva Bahia“) на VIII Битефу 1974. Посебан куриозитет ове целине представљају фотографије пријатељских утакмица фудбалских селекција Југославије и Бразила одржаних јуна 1968. у Београду, односно јула 1971. у Рио де Жанеиру, са посебним освртом на утакмицу одржану у Риу јула 1971. која је уједно била и опроштај бразилског фудбалера Пелеа од играња за репрезентацију своје земље.

Изложба је реализована на основу материјала похрањеног у фондовима: Архива Југославије – Министарство иностраних послова Краљевине Југославије (334), Двор Краљевине Југославије (74), Кабинет председника Републике (837), Президијум народна скупштине ФНРЈ (15), Председништво СФРЈ (803), Генерални секретаријат председништва СРЈ (805), Председник Србије и Црне Горе – Кабинет (806) и Фототеке Танјуг-а (112); Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије – Политичка архива; Министарства спољних послова Републике Србије – Збирка међународних уговора; Историјског архива Београда – Легат Коче Поповића (1163); Амбасаде Савезне Републике Бразил у Београду; и Музеја Југославије.