Изложбе
2019. - СТО ГОДИНА САВРЕМЕНОГ ДИПЛОМАТСКОГ АРХИВА
Место и датум отварања изложбе:Aрхив Југославије, Београд, 16. децембар 2019.
Изложбу отворио: Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије
Организација: Архив Југославије и Министарства спољних послова Републике Србије
Аутори изложбе: Драган Теодосић, Зорица Аврамовић-Живковић, Ранка Рађеновић, Јасенка Јанковић и Ранко Марковић
Информативно средство: каталог PDF, плакат
Реч аутора
Изложба „100 година савременог Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије“, састоји се од седам великих целина које обрађују: организацију и рад Главне архиве и Историјског одељења до 1941. и Историјског одељења/Дипломатског архива од 1945; чување и смештај архивске грађе; истраживања и истраживаче који су спроводили истраживања у Главној архиви/Историјском одељењу; пословима око потраге за архивском грађом Министарства однетом за време Другог светског рата; раду на доношењу архивског законодавства; раду Библиотеке Министарства спољних послова и зградама у којима се током своје прошлости налазило Министарство спољних послова.
Приказани су оригинални материјали који сведоче о устројству Министарства иностраних дела, дипломатских заступништава и конзулата Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца; именовању Иве Андрића, секретара Министарства за рад у Главној архиви 1924. године; постављењу др Војислава М. Јовановића „Марамбоа“, професора Универзитета за главног архивара Министарства иностраних дела; материјале о даљем унутрашњем уређењу Главне архиве током 20-тих и 30-тих година XX века; сменама на месту шефа Главне Архива између Војислава М. Јовановића Марамбоа, Рајка Винтровића, Ивана Герасимовића и поново Марамбоа током 30-тих година – посебно истичу оригинални укази о постављењу, записници о примопредаји и фотографије шефова Главне архиве; припремама Историјског одељења Министарства за случај избијања рата крајем 30-тих и почетком 40-тих.
Рад Историјског одељења/Дипломатског архива након 1945. године приказан је кроз материјале о обнови рада Историјског одељења Министарства; решењу Јосипа Броза Тита о постављењу Марамбоа за начелника одељења; раду одељења под Марамбовоим руководством током друге половине 40-тих; пресељењу Дипломатског архива у Дубровник почетком 50-тих и раду на његовој реорганизацији и повратку у Београду крајем 50-тих и почетком 60-тих, где се план смештаја архивске грађе који је израдио Живота Анић, архивиста и историчар, и потоњи дугогодишњи шеф Дипломатског архива.
Посебну групу представљају материјали који сведоче о раду на сређивању архивске грађе у Главној архиви/Историјском одељењу у периоду 1924–1931; попут именовања Комисије за сређивање старе архиве у којој је између осталих члан био и Милош Црњански и бројни други материјали. Даље су приказани су материјали који сведоче о развоју идеје чувања и смештаја архивске грађе у Главној архиви/Историјском одељењу/Дипломатском архиву попут разних упутстава и правилника о руковођењу приликом смештаја архивске грађе, обезбеђивању материјалних услова за њен сигуран смештај у виду ормана и полица за грађу, апарата за гашење, сигурносних врата и прозора, прилагођавања зграде за смештај грађе и слично.
Слободан Јовановић, Васо Чубриловић, Коста Манојловић само су неки од бројних познатих истраживача који су истраживали у Главној архиви, њихове молбе, и дозволе уз материјале о ангажовању Владимира Ћоровића на истраживању одговорности за избијање Првог светског рата представљају део материјала о истраживањима и истраживачима у Главној архиви/Историјском одељењу/Дипломатском архиву.
Потрага за архивском грађом Министарства однетој од стране немачких окупационих снага током рата представља важан део изложбе. Истичу се материјали настали радом југословенске Делегације за пријем архиве у Бечу, а посебно је значајан оригинални Споразум о предаји рукописа, потписан између Дирекције аустријског Државног архива у Бечу и југословенске Делегације од 20. јула 1948. године. Део материјала приказује још и рад Главне архиве/Историјског одељења на доношењу архивског законодавства током 30-тих и 40-тих година; као и рад на уређењу Библиотеке Министарства иностраних дела/послова Краљевине СХС/Југославије где се својом вредношћу издваја неизведен пројект екс. либриса за библиотеку Министарства, рад Јеврема Герасимовића из 1938 године. Последњи део изложбе представљају цртежи и фотографије зграда Министарства иностраних дела/послова од 60-тих година XIX века до краја Другог светског рата.
Изложба је реализована на основу материјала похрањеног у фондовима Архива Југославије и Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије.
Oтварање изложбе
Век постојања и рада дипломатског архива обележен је отварањем изложбе докумената Сто година савременог дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије, 16. децембра 2019. године у Архиву Југославије.
Присутнима се, у својству домаћина, прво обратио директор Архива Југославије, др Милан Терзић, рекавши да је изложба приређена сарадњом колега из Министарства спољних послова Републике Србије и Архива Југославије, уз коришћење докумената од изузетног значаја за Србију и Југославију. Напоменуо је да је дипломатска грађа делила судбину наших простора, да су документа из периода Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије незаобилазна за разумевање историје 20. века. Документа створена радом Министарства спољних послова до 1945. године већ су похрањена у Архиву Југославије, а међу њима и материјали о Војиславу Јовановићу Марамбоу, који се посветио чувању архивске грађе као први руководилац Главне архиве, односно Архивског одељења Министарства, кроз које су прошла и имена као што су Иво Андрић, Милош Црњански, Коча Поповић. Из њихових извештаја о раду посланстава у којима су службовали, који се налазе у грађи, може се схватити да је дипломатија оквир између реалног и могућег. На почетку свог обраћања, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић, рекао је да се у архивама чува прошлост и да управо однос према њој у великој мери одређује и нашу будућност, да је Дипломатски архив делио судбину српског народа, али и југословенске државе у двадесетом веку и да је савремени Дипломатски архив ризница историје.
Документи који се чувају у Министарству спољних послова укључују и неке од дипломатских аката и међународних уговора чврсто уграђених у саме темеље међународног поретка 20. века. Истакао је да се као датум формирања модерног Дипломатског архива узима 5. мај 1919. године, када је донета Уредба о организацији Министарства иностраних дела и дипломатских заступништава и конзулата Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је установљена Главна архива, која је у свом саставу имала Документацију и Библиотеку. Kао Главни архивар, а касније и начелник Историјског одељења у Министарству иностраних дела Kраљевне СХС, др Војислав Јовановић Марамбо са сарадницима је предано радио на сређивању обимне архивске грађе. Захваљујући његовом труду и упорности реституцијом је из Беча враћена велика количина грађе која је за време Првог светског рата била опљачкана и однета. Посебно је значајан његов рад на изради закона о архивама и правилницима о коришћењу грађе и истраживачком раду у Историјском одељењу. Нажалост, рад Историјског одељења на готово пуне четири године поново је прекинуо Други светски рат. Трагедија која је задесила архивску грађу Министарства током Првог светског рата, поновила се и за време окупације. Архиве српског и југословенског Министарства иностраних послова претрпеле су огромну штету – многе важне архивалије потпуно су уништене у ратним разарањима, док су друге, које је та судбина мимоишла, отете. Тако је један од првих приоритета послератне обнове рада Дипломатског архива био прикупљање и реституција украдених архивалија о чему сведоче и изложени документи.
Изложбу којом је представљен Архив Министарства спољних послова кроз време, чине документа о његовој организацији и раду у периоду до и након 1945. године, о њиховом сређивању, обради, чувању и смештају, као и о истраживању архивске грађе. У витринама се могу видети четири уговора из Збирке међународних уговора, укључујући и најстарији међу њима, Уговор о савезу између Србије и Румуније из 1868. године, који су конзервирани и дигитализовани захваљујући сарадњи Министарства спољних послова са Народном библиотеком Србије.
На крају излагања господин министар се посебно захвалио Архиву Југославије који је помогао у организовању ове изложбе, а у коме се чува архивска грађа Министарства иностраних дела Kраљевине СХС и Југославије од 1918-1945. године, и са којим Дипломатски архив већ годинама сарађује у организацији изложби и других догађаја посвећених успостављању билатералних односа с другим државама. Потом је прогласио изложбу отвореном.
Приређивачи изложбе и двојезичног српско-енглеског каталога који прати изложбу су Драган Теодосић, Зорица Аврамовић-Живковић, Ранка Рађеновић, Јасенка Јанковић и Ранко Марковић.
Изложба ће за посетиоце бити отворена сваког радног дана, од 9-16 часова, до 17. јануара 2020. године.
