Током 2009. године радници Архива присуствовали су следећим скуповима:

Овогодишњи стаж "Архивистичка теорија и пракса" похађало је 17 архивиста из 16 земаља. Путем предавања, тематских радионица  и посета архивима, полазници су били у прилици да се упознају са актуелном праксом у Француској, али и да прикажу сопствена стручна искуства. Разматрани су животни циклус документа, правни и технички проблеми архивирања електронске грађе, трајност електронског документа и формати за трајно чување, резултати појединих пројеката дигитализације и фактори који утичу на квалитет веб презентација установа културе. Представница Архива Југославије, Оливера Порубовић - Видовић, говорила је о новом сајта Архива.

Међународни научни скуп "Ослобођење Београда 1944. године" одржан је 20 и 21. октобра 2009. године у препуној сали Архива Југославије. Скуп је организован под поковитељством Министарство рада и социјалне политике Републике Србије, а поводом 65-годишњице ослобођења Београда. Институт за новију историју Србије, Архив Југославије, Институт славистике Руске академије наука и Руски институт за стратешке студије, иницијатори су и организатори овог научног скупа. Око 40 еминентних руских и српских историчара имали су излагања на тему "Ослобођење Београда 1944. године". Текстови излагања учесника скупа, биће штампана у: Зборник радова са Међународног научног скупа Ослобођење Београда 1944. године, Београд 20-21. октобар 2009.

По завршетку научног скупа 21. октобра 2009. у 13 часова, учесници су обишли дворски комплекс на Дедињу. Конференција за штампу одржана је у Руском дому у 18 часова 21. октобра 2009. године.

Међународно архивистичко саветовање у Раденцима, одржано под називом Технички и садржински проблеми класичног и електронског архивирања, ове године је прославило 30 година непрекидног трајања. Ретка су еснафска окупљања на просторима бивше Југославије која се могу похвалити тако дугом традицијом и континуитетом рада. Поред великог броја свечаних манифестација, саветовање је било прилика за сумирање једногодишњих резултата, али и за представљање планова архивских посленика из Бразила, Италије, Румуније, Аустрије, Чешке, Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и земље домаћина Словеније. Наша колегиница др Бранка Докнић говорила је о новим профилима запослених у Архиву Југославије као институцији културне баштине.